„СРБИЈА - Национална ревија”, број 32
РЕЧ ПРЕ
Постоји и прати нас тај осећај блискости са свим оним старим племенитим скитницама и причалицама који су умели да „живот учине подношљивијим а бекство из сиромаштва чињеница могућим“. Њиховим стопама, уз помоћ њихових луцидних путоказа, овога пута истражујемо како су Теразије прешле Саву и како је васкрснуо дух Београда из времена између Првог и Другог светског рата. Стижемо у село Камена Гора, запустелу идилу изнад Пријепоља, у Прилеп Краљевића Марка, у Ариље Добрила Ненадића, у пустоловине Јована Мемедовића, у Поштански музеј, у орфејски свет сликарке Слободанке Ракић Шефер, у фудбалску школу „балканске Барсе“ у земунској Горњој вароши... Уосталом, видећете.
САДРЖАЈ
Пролог
МОЖЕМО ЛИ БИТИ ЕВРОПА АКО СМО ВЕЋ АМЕРИКА
Холивуд у нашем сокаку
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
КАКО СУ ТЕРАЗИЈЕ ПРЕШЛЕ САВУ
Београд, Бог те видео
Обала
„ДИПЛОМАТСКИ ВИКЕНД” У ЗЕМУНУ, НА КРАЈУ МАЈА И НА ПОЧЕТКУ НОВОГ ПОГЛЕДА НА СТВАРИ
Широко, као Дунав
Земун може много тога да понуди гостима, и онима у пролазу и онима који су свратили на цео живот. Али крајње је време да то учини на много бољи начин него досад. Пројекат „Земун на Дунаву”, у оквиру којег је организован овај сусрет, реализује се већ четрнаест месеци и све је мање основних ствари које недостају
Путоказ
КАМЕНА ГОРА, ИЗНАД ПРИЈЕПОЉА, НА КРАЈЊЕМ ЈУГОЗАПАДУ СРБИЈЕ
Творац овде није шкртарио
Није претеривање када кажу да је то најлепше село пријепољске општине и једно од најлепших у Србији. Никоме успут, та лепота тражи да се потрудите и до ње стигнете. А када то учините, не можете се начудити: зашто су људи отишли одавде? где? шта су тражили и да ли су нашли? јесу ли сада срећнији, здравији и бољи? кају ли се?
Текст и фотографије: Олга Вукадиновић
Историја и легенда
РЕПОРТЕР „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ” НА НЕОБИЧНИМ ДРУМОВИМА КРАЉЕВИЋА МАРКА (1335-1395)
А громови у врхове удараху
Живео је у доба после смрти цара Душана, када великаши, проклете им душе, на комаде раздробише царство. Вероватно никада нећемо у потпуности докучити зашто је баш он, првенац лакомисленог Вукашина Мрњавчевића, послужио Народном Песнику за стварање романтичног јунака, у понечему митског, који се одупире поробљивачу. (Било је за то много подеснијих личности, попут деспота Стефана Лазаревића.) Али, ето, баш он поора султанове друмове, растера Турке на буљуке и сачува пламичак наде, онда кад ничега другог није ни било. А шта је од тога остало данас у Прилепу, граду у којем је столовао?
Текст и фотографије: Драган Боснић
Видици
ДОБРИЛО НЕНАДИЋ, ЈЕДАН ОД НАЈЧИТАНИЈИХ СРПСКИХ ПИСАЦА, АГРОНОМ, АРИЉАЦ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Саговорник биља и времена
Писац „Доротеја”, „Деспота и жртве”, „Романа о Обилићу”, чита свакога дана, већ шездесет година. Почео је откривањем преваре коју је направио социјалистички издавач „Робинзона Крусоа”. Кад је 1964. дипломирао агрономију, као стипендиста Земљорадничке задруге, није прихватио место на факултету. Вратио се. „Нисам желео да преварим људе који су одвајали од своје сиротиње за моје школовање.” Само неколицина агронома и Господ Бог знају шта је све учињено да Ариље, које за то није богомдано, постане најпознатији малинарски крај. „Ако Бог заборави, ми нећемо”
Пише: Момчило Димитријевић
Фотографије: Драган Боснић
Пустолов
ЈОВАН МЕМЕДОВИЋ, АУТОР ЧУВЕНЕ ЕМИСИЈЕ „САСВИМ ПРИРОДНО” НА РТС
Готово је, одлазим
„Тренутни правац кретања народа је из селâ у градове, из природе у бетон. Као да људски род задаје завршни ударац самом себи, или је то начин да се земља одбрани од пренамножености људске врсте. Али у напредним земљама већ су започели обрнути процеси: повратак природи. И мој редовни годишњи одмор под шатором, на Дрини или језеру Кокин Брод, ускоро ће постати цео мој живот. Само ћу шатор заменити брвнаром”
Пише: Бранислав Матић
Извори
ПРВО БЕОГРАДСКО ПЕВАЧКО ДРУШТВО, ВАЖНА ИНСТИТУЦИЈА НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ
Венци и руковети најбољих
Најстарији хор у земљи, основан 1853, трећа је по реду културна установа васкрсле Србије XIX века. Његови високи покровитељи били су српски кнежеви и краљеви (почев од Михаила Обреновића). Док их је било. Предводили су га великани српске музике и културе попут Корнелија Станковића, Даворина Јенка, Јосифа Маринковића, Стевана Мокрањца, Косте Манојловића, Стевана Христића... Више пута били су званично најбољи хор Европе, једини страни хор на прослави 1000-годишњице православља у Русији, на позив јерусалимског патријарха певали литургију на Гробу Господњем, били неизоставни део церемоније крунисања свих српских владара и устоличења патријархâ... Да ли су управо због тога данас скрајнути, финансијски на рубу таворења?
Пише: Радмила Таминџић
Ризнице
НА БЛАГОВЕСТИ У БЕОГРАДУ ОТВОРЕН РЕНОВИРАНИ ПОШТАНСКИ МУЗЕЈ
Симбол државе, а не власти
Посетиоци (речено је) могу да уживају гледајући колико су богати „Пошта” и генерације људи који су је стварали, пуних 172 године. Мењала су се времена, пореци, технологије, али суштина „Поште” остала је иста. Она не прави разлику међу људима, него свима омогућава да буду повезани. Не суди. Увек настоји да изврши задатак и донесе вест, не улазећи у то да ли је она добра или није. О томе сведочи и музејска поставка у Палмотићевој улици
Палета
СЛОБОДАНКА РАКИЋ-ШЕФЕР, УГЛЕДНА СРПСКА СЛИКАРКА, У СВЕТУ ПОВИШЕНЕ ОСЕЋАЈНОСТИ
Призвана Орфејевом лиром
Њене слике отварају се као сцене. Призори природног блага или медитеранског света, који није ништа друго него изгубљени рај, завичај, детињство и невиност. Историјски предео Медитерана, Крита, Грчке и Етрурије, оживљена светлост Егејског мора, ликови са старих фресака који поново започињу своју игру са боговима и смртницима. У позадини су њена Мачва и балканско залеђе вилинске природе, Балкан као подсвест и нечиста савест Европе
Пише: Дејан Ђорић
Око
МАРИЈА ХЛАВАТИ КРИШАН, ЦЕЊЕНА НАИВНА СЛИКАРКА ИЗ КОВАЧИЦЕ, ОБЕЛЕЖАВА 20 ГОДИНА РАДА
Дама са сунцокретима
Технички и мотивски, њене слике у оквирима су словачког наивног сликарства ковачичке школе, благо измештене ка хиперреалистичком и плакатном. „Најчешћи мотив на мојим сликама је сунцокрет. Сликам пејзаже препуне старинских кућа, прекривених старом трском, старих ветрењача, кочија, бунара, ћупова и бујне природе. Живим у природи, живим природу. Довољно је да прошетам улицом, угледам цвет, залазак сунца, облак, и у мени већ клија слика”
Пише: Милица Деспот
Дарови
ПИЈАНИСТА НИКОЛА ВУЧИЧЕВИЋ, ШЕСНАЕСТОГОДИШЊИ БЕОГРАЂАНИН КОЈИ ОСВАЈА ЕВРОПУ
Сан о савршенству
Иако одрастао у тениској породици, од првог трена кад је угледао клавир знао је да је то оно што тражи. Почео је са осам година. Иза њега су успеси у Риму, Падови, Бреши, Болоњи, Сан Себастијану, Санкт Петерсбургу, Москви, Паризу, Бриселу, Арецу, Сент Георгену... Све је врло једноставно, каже. Кад седне за клавир, нестаје трема, неважно је што долази из мале земље, што се такмичи са старијима. Цело своје биће усмерава на то да одсвира најбоље могуће
Победник
АЛЕКСАНДАР БОРИЧИЋ, ПРВИ ЧОВЕК ЈЕДНОГ ОД НАЈТРОФЕЈНИЈИХ СРПСКИХ СПОРТОВА
Одбојка за пример свима
Био је познати одбојкаш „Звезде”, па тренер, а онда један од најуспешнијих српских спортских радника свих времена. Први је потпредседник Европске и потпредседник Светске одбојкашке федерације. Успон српске одбојке повезује се непосредно са њим. Медаље са највећих такмичења, генерације светски признатих одбојкаша, планетарно уважени систем рада, потврђују став да прави човек на правом месту вреди више од читавих тимова јалових теоретичара
Пише: Дејан Булајић
Расадник
ФУДБАЛСКИ КЛУБ „ТЕЛЕОПТИК” ОБЕЛЕЖАВА 60 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
Балканска „Барса” као идеал
Од давног солидног фабричког клуба, преко симбола земунске Горње вароши, до једне од најбољих српских омладинских фудбалских школа, пређен је дуг пут. „Телеоптиков” и „Партизанов” спортски центар, звани „Зелмунело”, велики је расадник одличних фудбалера и тренера. Одатле су потекли Дејан Станковић, Алберт Нађ, браћа Милошевић, ту се брусили Саша Илић, Игор Дуљај, Данко Лазовић, тренерско умеће пекли стручњаци попут Владимира Вермезовића... А сада тамо стасавају неки други асови за које ћемо тек чути
Текст: НР Прес
Фотографије: Светлана Дингарац
Стил
ФРАНЦУСКА ВИСОКА ШКОЛА ЗА МОДНИ ДИЗАЈН И МОДНИ МЕНАЏМЕНТ „МОД’АРТ ИНТЕРНАЦИОНАЛ” У БЕОГРАДУ
По париским мерилима
Студенти ове престижне школе бележе лепе успехе на домаћој и међународној сцени. На овогодишњем националном „Young Creative Chevrolet” освојили су сва победничка места у категорији моде и представљаће Србију на планетарном такмичењу. Завидне резултате остварили су и на прошлогодишњем елитном конкурсу Московског државног универзитета за технологију и дизајн. Своје дипломске колекције представиће на ревији у СКЦ-у 29. јуна
Заједно
СТУДЕНТИ ИЗ НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА ПОСЕТИЛИ ЗАПАДНУ СРБИЈУ
Сто двадесет младих амбасадора
Читаоцима „Националне ревије” они су већ стари знанци. Пристигли из 42 земље, са четири континента, стипендисти су Владе Србије. Њих 120. У Студентском одмаралишту на Авали уче српски, језик на којем ће од јесени пратити предавања на Београдском универзитету. Како нас виде све те из далека сакупљене очи? Наши репортери недавно су са њима путовали по Србији и вратили се с пуним бележницама и меморијама
Пише: Јован Вучковић
Фотографије: Драган Боснић
Брига
ДОМ УЧЕНИКА СРЕДЊЕ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ ШКОЛЕ
Више од интерната
Долазе из свих крајева Србије и похађају неку од 44 београдске средње школе. Смештени су у лепо уређеним собама, са централним грејањем, купатилом, телефоном. Имају библиотеку, интернет, ресторан, базен, клуб, организовано учење, непрестано обезбеђење... У тесној сарадњи са школама и родитељима, васпитачи брину о њиховом образовању и здравом одрастању, уклапању у друштво и живот града. Добри резултати не изостају, ни на једном пољу
Знање
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ПРЕД НОВИМ УПИСОМ БРУЦОША
За практичну применљивост знања
Некада најстарија и најпопуларнија државна виша школа, данас угледна висока школа струковних студија, уписаће нових 1.200 студената на пет студијских програма. Пријављивање кандидата 25-27. јуна, пријемни испит 2. јула
Знање
ЗЛАТИБОРСКИ ЦЕНТАР ЗА СТУДИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА „СИНГИДУНУМ”
За вредност туристичког производа
Модерни туриста жели квалитет, креативност и најбоље програме. Вредност туристичког производа, дакле и профит, не може се повећати без сталних иновација и унапређења. А све то могуће је постићи само са образованим и способним људима. Управо зато је угледни београдски универзитет направио овај узоран подухват у туристичком центру другом по посећености у Србији. Резултати су охрабрујући
Привреда
> Мозаик
> Зрна
Признања
СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА „МЕРКУР” ДОБИТНИК ВРЕДНЕ МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ
Бренд лидер у здравственом туризму
На осмој по реду Међународној бренд конференцији, награду је примио др Дејан Станојевић, директор. У развој овог бренда уложено је много труда, знања и капитала, што је пример који охрабрује и обавезује
Подухват
НОВА ЕЛЕКТРАНА НА БАЊСКОЈ РЕЦИ КОД ВРАЊА
Прво нека „Првонека”
То је прва у низу малих хидроелектрана на постојећим водопривредним бранама у Србији. Коштала је 1,6 милиона евра и све је финансирала „Електропривреда Србије”. Производиће 2,5 до три милиона киловат-часова струје годишње. План ЕПС-а је да из кредита „Европске инвестиционе банке” изгради још осам сличних хидроелектрана и обнови 15 постојећих
Енергија
ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА „ЂЕРДАПА 1”, НАЈВЕЋЕ СРПСКЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ
И данас симбол развоја
За четири деценије рада овај гигант хидроенергетике произвео је више од 230 милијарди киловат-часова електричне енергије и четрдесетогодишњи план производње премашио за чак 10 одсто. Након обнове вредне 134 милиона евра, која је у току, биће јачи за 66 мегавата, а радни век опреме биће продужен за нових 30-40 година
Радови
У ТЕРМОЕЛЕКТРАНАМА „НИКОЛА ТЕСЛА” ПОЧЕО РЕМОНТ ЈОШ ДВА БЛОКА
Милијарде за обнову
У стабилност производње струје и екологију у овој години биће уложено близу осам милијарди динара, претежно сопствених средства, по формули која је већ дала одличне резултате. Прошле године остварена добит највећа откад постоје обреновачке термоелектране и највећа међу привредним друштвима „Електропривреде Србије”
Представљање
„ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА” НАСТАВИЛА КРУПНИМ КОРАЦИМА И У 2012.
Просечност није опција
Завршава се реализација пројеката вредних преко 40 милиона евра. У овој години ваља потврдити способност да се успешно послује на слободном тржишту електричне енергије, по мерилима новог српског Закона о енергетици и високим стандардима енергетске заједнице на јединственом европском простору. А тога не бива без врхунског професионализма и потпуне посвећености
